Juče dok smo bili u Šapcu kod naših drugara da odnesemo paketiće i još nešto šta im je bilo potrebno, shvatim…
Nismo mi podrška, mi smo postali jedni drugima porodica, jer se najbolje razumemo, ne opterećujemo jedni druge tim našim životnim teretima, a znamo da se radujemo tim nekim malim uspesima koje samo mi vidimo!
Neću lagati, bilo je suza, smeha ali iz čiste duše, uživali smo i na kraju jedva rastali uz konstataciju da jedva čekamo novi susret.
Eto ne znam što ovo pišem, ali eto hteo sam da znate koliko našim porodicama sve ovo znači!
U Šapcu kod drugara
